Kratak sadržaj i zaplet dela
Pokondirena tikva je priča o gospođi Femi, ženi iz nižeg društvenog sloja koja se, zahvaljujući nasledstvu, uzdiže na društvenoj lestvici. Međutim, njen nagli uspon budi u njoj potrebu da preterano istakne novi status, te se ponaša pretenciozno, odbacuje prijatelje iz prošlosti i grubo se ophodi prema svima koje smatra „nižim“. Fema veruje da joj materijalno bogatstvo daje pravo na nadmoć, što izaziva podsmeh i prezir okoline.
Radnja počinje njenim nasleđem, koje je uvodi u „visoko društvo“ i ubrzo pokazuje njene mane i sklonost ka oponašanju. Sterija ovde koristi ironiju i satiru, prikazujući kako se Fema iz siromašne žene koja je bila bliska sa narodom, pretvara u licemernu i prepotentnu osobu koja nastoji da sve oko sebe prilagodi svom novom, površnom identitetu. Fema, na primer, odbija da koristi „seljačke“ izraze i uporno govori stranim rečima i frazama, iako ih često nepravilno koristi i ne razume u potpunosti. Ovaj postupak je jedan od glavnih izvora humora, ali i oštre društvene kritike.
Analiza likova
- Fema (Pokondirena tikva): Fema je simbol društvene pretencioznosti i lažnog uzdizanja. Pre nego što je stekla bogatstvo, bila je prostodušna, ali nagli uspon donosi promenu u njenom ponašanju. Umesto da ostane verna sebi, Fema se ponaša grubo i arogantno prema onima koje smatra nižima, uključujući i svoje nekadašnje prijatelje. Njena karakterizacija najbolje se vidi kroz rečenicu u kojoj naređuje služavki: „Nisam ja više tvoja Fema, nego gospođa Fema!“ Ovaj citat oslikava njenu promenu i potrebu da se odvoji od svoje prošlosti.
- Služavka: Ona je jedan od retkih likova koji zadržavaju zdrav razum u priči. Služavka često predstavlja glas naroda, osoba koja komentariše promenu Feme i kroz humoristične opaske daje uvid u apsurdnost njenog ponašanja. Njene reči služe i kao podsmeh i kao upozorenje čitaocima.
- Komšije i prijatelji: Reakcije Feminih komšija, kao što su njihovi podsmešljivi komentari i otvoreni prezir prema njenom ponašanju, prikazuju koliko je lažan sjaj i koliko štete može naneti licemerje. Oni su svedoci Femine transformacije i oličenje tradicionalnih vrednosti koje ona sada odbacuje.
Razvoj radnje
U razvoju radnje dolazi do vrhunca kada Fema pokušava da se prikaže kao deo visoke klase, ali usled njenog neznanja i arogancije dolazi do mnogih smešnih i ponižavajućih situacija. U jednoj sceni, Fema govori nepravilnim stranim izrazima u pokušaju da zvuči sofisticirano, što izaziva podsmeh prisutnih. Njena želja da se prikaže kao učenija i bogatija nego što jeste postaje toliko očigledna da na kraju sama sebe sramoti.
Jedan od ključnih trenutaka je kada se Fema suoči sa odbijanjem i podsmehom od strane komšija, koji joj otvoreno kažu da nikada neće moći da promeni svoje poreklo. Ovaj trenutak označava njen pad i prikazuje istinsku poruku dela — bogatstvo i status ne mogu promeniti unutrašnju suštinu osobe.
Teme i motivi
Pretencioznost i oponašanje
Fema postaje oličenje pretencioznosti, osobe koja se stidi svog porekla i očajnički pokušava da postane deo „višeg društva“. Ova tema upozorava na opasnost od toga da osoba zaboravi ko je u potrazi za tuđim prihvatanjem. Fema kroz niz komičnih situacija pokazuje kako su lažni status i oponašanje tuđih običaja besmisleni kada ne odražavaju pravu prirodu.
Društvene norme i vrednosti
Sterija takođe istražuje društvene norme i reakcije na one koji nastoje da se izdignu iznad svojih korena. Likovi iz njenog okruženja stalno je podsećaju na njen prošli život, odbijajući da prihvate njenu transformaciju, što podvlači koliko je društvo uvek oprezno prema takvim naglim promenama.
Kritika materijalizma
Delo takođe istražuje opasnost materijalizma, prikazujući kako imovina ne menja karakter, već često vodi do arogancije i licemerja. Fema veruje da bogatstvo donosi automatsko poštovanje, ali Sterija kroz njeno ponašanje pokazuje suprotno – da materijalne vrednosti ne znače mnogo bez unutrašnje vrednosti.
Poruke dela
Jedna od glavnih poruka jeste upozorenje protiv licemerja i oponašanja tuđih običaja. Sterija kroz Femu podseća čitaoce na važnost autentičnosti i skromnosti, ističući da istinsko poštovanje dolazi iz iskrenosti, a ne iz bogatstva. Delo šalje snažnu poruku o vrednosti prihvatanja sebe i svojih korena, dok istovremeno kritikuje licemerje i površnost.
Stil pisanja i jezik
Sterija koristi jednostavan jezik koji je bogat narodnim izrazima i humorističnim opaskama, što dodatno doprinosi komičnom tonu dela. Jedan od glavnih elemenata Sterijinog stila jeste dijalog u kome se Fema izražava neispravno, koristeći reči koje je čula, ali ih često ne razume. Na primer, kada pokušava da pokaže svoje „znanje“ stranih izraza, izgovara ih pogrešno, što izaziva komične situacije i podsmeh.
Njegov humor nije samo zabavan, već ima snažnu satiričnu funkciju. Kroz stilizovane izraze i živopisne opise, Sterija daje uvid u psihologiju svojih likova, omogućavajući čitaocu da vidi njihove unutrašnje konflikte i slabosti.
Zaključak
Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovića ostaje jedno od najvažnijih dela srpske književnosti jer kroz smeh i ironiju otkriva univerzalne istine o ljudskoj prirodi. Sterija podseća čitaoce da materijalno bogatstvo i površinski status nisu zamena za prave vrednosti, i upozorava na opasnosti oponašanja i stida zbog sopstvenog porekla. Poruka ovog dela i danas odjekuje kao opomena da istinsko poštovanje dolazi iz autentičnosti i skromnosti.
O autoru
Jovan Sterija Popović (1806–1856) jedan je od najvažnijih srpskih pisaca i dramskih autora 19. veka, poznat po delima koja su satirično oslikavala društvene mane i slabosti. Rođen u Vršcu, bio je cenjen i kao pravnik i kao kulturni radnik, a u književnosti se istakao prvenstveno kroz drame koje su i danas aktuelne zbog svoje univerzalne kritike ljudske prirode. Njegova komedija Pokondirena tikva, objavljena 1830. godine, predstavlja jedno od najvažnijih dela srpske književnosti u kome kroz komediju osvetljava besmisao oponašanja stranih običaja i društvene pretencioznosti.