Drama Antigona, jedno od najvažnijih dela starogrčke književnosti, pripada tematici grčke tragedije i spada u tebanski ciklus. Autor, Sofoklo, predstavio je priču o sukobu između božanskog i ljudskog zakona, između porodice i državne vlasti, a kroz lik Antigone prikazao je hrabru borbu jedinke protiv autoriteta. Drama je napisana u 5. veku pre nove ere, ali njena aktuelnost i danas privlači čitaoce i izaziva polemike. Osnovni konflikt počinje kada Antigona odluči da sahrani svog brata Polinika, iako kralj Kreont to zabranjuje pod pretnjom smrću. Time drama istražuje granice između zakona, etike i individualne odgovornosti.
Glavni likovi, analiza i njihova uloga u zapletu
Antigona
Antigona je odlučna, hrabra i prkosna mlada žena, kćerka Edipa i Jokaste. Kao centralni lik, ona se suprotstavlja autoritetu Kreonta u nameri da sahrani svog brata Polinika, verujući da je to njena sveta dužnost prema bogovima i porodici. Njena tvrdoglavost i spremnost da umre za svoje principe prikazuju je kao simbol borbe protiv nepravde. Ova odlučnost se najbolje izražava kroz njene reči:
“Ništa nije strašnije od smrti, a kad umrem s pravom, neću se bojati.”
Antigona se razlikuje od ostalih likova po svojoj moralnoj nepokolebljivosti i dubokoj povezanosti sa religioznim običajima. Njena uloga u zapletu je ključna jer upravo njena odluka da postupi po sopstvenoj savesti pokreće konflikt sa Kreontom.
Kreont
Kreont je Antigonin ujak i novi kralj Tebe, čiji je autoritet ključan za održanje reda u državi. On veruje da je njegova dužnost da zaštiti grad i održi mir, što ga čini tvrdoglavim i neumoljivim u sprovođenju zakona. Kreont nije prirodno okrutan, ali njegova posvećenost svojoj ulozi ga tera u beskompromisno insistiranje na ljudskom zakonu, čak i po cenu žrtvovanja porodice. Njegov karakter i uloga su suprotni Antigoninom, što stvara centralni konflikt u delu. Kreontove reči najbolje oslikavaju njegov stav:
“Onaj ko ne poštuje zakon ne može biti ni prijatelj gradu.”
Hemon
Hemon je Kreontov sin i Antigonin verenik. On pokušava da posreduje između svog oca i Antigone, nastojeći da ga urazumi i uveri u vrednost milosrđa i razuma. Njegov karakter je oprezan, a istovremeno odan i hrabar. Kroz Hemona, Sofoklo prikazuje konflikte koji nastaju između generacija, ali i posledice nepopustljivosti. Kada Kreont odbija da sasluša, Hemon preti očevom autoritetu, ali više iz ljubavi nego iz osvete. Njegov tragičan kraj simbolizuje štetnost Kreontove tvrdoglavosti.
Ismena
Ismena, Antigonina sestra, predstavlja racionalniji i oprezniji deo porodice. Iako je takođe ožalošćena zbog Polinikove sudbine, Ismena se plaši posledica sukoba sa državnim zakonima i savetuje Antigonu da bude oprezna. Njena uloga služi da prikaže kontrast između Antigonine hrabrosti i njenog straha od vlasti. U trenutku kada Antigona biva osuđena na smrt, Ismena se nudi da umre sa njom, pokazujući složene odnose između sestara i borbu između straha i odanosti.
Zaplet i razvoj priče
Radnja Antigone počinje nakon sukoba između dva brata, Eteokla i Polinika, koji su pali u borbi za tron Tebe. Novi kralj, Kreont, odlučuje da Eteokla, koji je branio Tebu, sahrani sa počastima, dok Poliniku, koji je napao grad, uskrati sahranu i proglasi ga izdajnikom. Prema Kreontovoj naredbi, Polinikovo telo ostaje nepokopano, prepušteno pticama i psima, čime on pokazuje svoj autoritet i nameru da uspostavi red u državi.
Antigona, vođena osećajem dužnosti prema porodici i božanskim zakonima, odlučuje da sahrani Polinika uprkos zabranama. Noću, tajno poliva pesak preko Polinikovog tela i time krši zakon. Kreont, razbesneo zbog njenog neposluha, osuđuje je na smrt, uprkos pokušajima drugih, uključujući Hemona, da ga urazume.
Razvoj priče kulminira kada prorok Tiresija upozorava Kreonta da će božji gnev pasti na Tebu ukoliko ne popusti. Kreont tada, suočen sa strašnim proročanstvom, napokon odlučuje da oslobodi Antigonu, ali stiže prekasno – Antigona se već obesila u zatvorskoj pećini. Hemon, očajan zbog njene smrti, takođe oduzima sebi život, a za njim ubrzo i njegova majka Euridika, Kreontova supruga. Kreont ostaje sam, slomljen i suočen sa posledicama svojih postupaka.
Tema i poruka
Glavna tema drame Antigona je sukob između pojedinca i vlasti, između božanskog zakona i ljudskih propisa. Kroz Antigonin lik, Sofoklo postavlja pitanje: šta je ispravnije – slediti sopstvenu savest ili državni zakon? Antigona, kao simbol moralne čistote i vere u viši zakon, pokazuje hrabrost da sledi svoje vrednosti, dok je Kreont primer štetnosti rigidnog autoriteta.
Poruka drame jeste da ni jedan zakon, koliko god bio moćan, ne može potisnuti pravdu i milosrđe. Kroz stradanja likova, drama naglašava vrednost balansa između snage zakona i saosećanja prema ljudima, opominjući da tvrdoglavost i arogancija vode ka tragediji.
Zaključak
Antigona je drama koja postavlja večna pitanja o moralu, pravdi i snazi autoriteta. Sukob između Antigone i Kreonta predstavlja sudar ideja koje su relevantne i danas: ljudska prava, savest, i granice državne moći. Kroz tragične sudbine likova, Sofoklo nas upozorava na opasnosti nefleksibilnosti i nadmenosti u vođenju naroda. Kraj drame, u kome Kreont ostaje sam, slomljen i suočen sa smrću svojih najbližih, govori o neminovnoj osudi i kajanju koje sledi kada se pređe granica pravednosti.
Citati iz Antigone
- Antigona o smrti: “Zar misliš da ću strašniju smrt pretrpeti ako se ne ponašam časno prema mrtvima?”
- Kreont o zakonu: “Ne može se izdati zakon zbog žene!”
- Hemon o pravdi: “Nijedan grad nije samo grad jednog čoveka.”
- Tiresija Kreontu: “Mudrost je najveće blago za svakog čoveka.”
Ovi citati jasno oslikavaju unutrašnje dileme likova i sukobe koji prožimaju priču, podvlačeći važnost moralnih vrednosti naspram bezdušnog autoriteta.